Uvek sam voleo Neil Younga. Smatram ga jednim od mojih heroja i jednog od najznačajnijih rock muzičara kojeg su iznedrile 60-te godine prošlog veka. Činjenica da i posle četrdesetak godina on i dalje radi, snima, agituje i zanima se za razne aspekte modernog života , dajući tome svoj lični pečat, prikazuje ga kao jednog od genija rock muzike. 
 
Posle turneje sa Crosby, Stills i Nash-om i pratećeg živog albuma Freedom of Speech, u kojem je pozivao na smenu Georgea Busha,Jr-a, kontroverznih i oprečnih reakcija koja je ta turneja izazvala, Young je “zapretio” sa svojim  Arhivama u obliku 9-strukog DVD/Blu Ray izdanja sa mnoštvom neobjavljenih istorijskih snimaka, koji će se pojaviti početkom juna ove godine.  
 
U međuvremenu , evo i novog studijskog albuma Fork in the Road koji nam govori o ljubavi Neil Younga prema automobilima. Posvećen u potpunosti Youngovom "LINC-VOLT" automobilu (njegovom starom Lincolnu sa novim ekološkim motorom). Album je brutalan, direktan , pun energetskih rifova koji dominiraju pesmama. Fork in the Road direktno prenosi poruku o novom mogućem načinu života.  
Pesme su uglavnom kratke i koncizne  u skladu sa porukama .Ovo su pesme o kolima i o vožnji, vožnji na putu i vožnji života. Takođe Neil Young obrađuje teme koje okupiraju Ameriku sada - recesija, osiromašenje običnih ljudi i potreba za korenitim promenama. 
Ovo nije savršena ploča. Young ju je u vrlo kratkom roku snimio i objavio, uz pomoć malog broja saradnika - basiste Rick Rosasa, bubnjara Chada Cromwella, Bena Keitha na pedal steel gitari i klavijaturama. Tu su još Pegi Young i Anthony Crawford koji pevaju prateće vokale. Mala, ali odabrana grupa ljudi . 
Najvažnije je da je ovo album o nadi u neki bolji budući život, nadi koja se polako pomalja iza puta kojim juri Neil Young-ov automobil. 

Slobodan Vlaketić